jazzmine

Da će tako teško da mi padne što predajem sutra automobil, nisam znala.

Dacia logan 14, septembar 2005, - pune dve godine se vozimo i sutra fajront.!!! užas.
Nisam materijalista samo se vezujem, čini mi se da nikad više neću biti u situaciji da kupim auto… mislim, nisam ga ni sad kupila ali je postojala šansa da ću ga otplatiti za tri godine…. ali eto… …ma nije to sve na svetu pa da budem zbog toga očajna….
Dražesno je voziti se gradskim prevozom, prosto ti se vrati osmeh na lice kad je gradski prevoz na vidiku. Divno je ići peške sa detetom gde se sve vreme moliš da ono ne primeti neku prodavnicu usput ili traži da se nosi. Još lepše ići peške u štiklama po dindama i dondama grada Beograda tačnije po Zvezdari, uzbrdo, nizbrdo…, ma najbolje je podmladiti se, obući brucošku garderobu, i sa rancem na leđima i u patikama pa štrapac na posao… čemu “elegancija” u 30-tim ?? ko je to izmislio??!!
A ono sa pijace i prodavnice na ruke deset kesa, pa kad dodjem kući ne osećam prste…
Ja se stvarno divim ženama koje mrtve ladne nose sa posla kese, kao dobar dan… valjda im je koža na dlanovima zadebljana pa ništa ne osećaju - a kad ste videli muškarca da nosi tako kese i da izgleda mrtav ladan - i još da je kupio sve što treba…..tako je moj muž jednom vukao 4 kese i kad je stigao, ja pitam: a hrana za papagaja…/ eeee ,… a cveće / e sad još i to, pa gde da mi stane :)

Nikad neću biti ravnodušna … lakše je onom ko to ume … a ja ne umem….
zato sam sama sebi teška, a jedan je život……

bilo bi greota da, kad ostarim, shvatim kako se to s lakoćom diše i oseća…

ima ona čarobna: jel čaša polupuna ili poluprazna, ali nikad je se ne setim u pravom trenutku…

:) jahsmile… tako su me zvali u 20-tim, valjda što nisam skidala osmeh sa lica … :) laku noć